TTROJAN - Kratka Proza English
TROJAN
1.
Šetam pored sebe. Ulica je topla, puna ljudi, izloga i mene sve zanima da vidim.
Ne gledam u svoje telo i ono što je ostalo u njemu, već me opija okolina.
Prolazim kroz ljude i oni me ne primećuju.
Onda
spazih tebe, dotakla me je tvoja toplina. Moje telo je produžilo napred, a ja
sam zastao, koračao kratko vreme sa tobom. Samo bogovi znaju koliko sam
blagosloven bio tom šetnjom. Onda sam zastao, pustio sam te da ideš dalje i dugo
sam gledao za tobom.
2.
Bio
sam u kući. Moje telo je čitalo novine, uzbudjivalo se zbog vesti, nerviralo se
zbog prljavih sudova u kuhinji i nemoćno je tražilo flašu piva.
Ja sam zavaljen u stolicu, još
uvek opijen susretom, zadržavao tvoj miris u mojoj duši. Ispunjen dodirima,
zamišljao sam kako lagano koračaš ulicom. Prepoznajem svaki tvoj prostor,
toplinu i dah. Ne sećam se tvoga tela, tvoga lica. Kada bi mi pokazali tvoju
fotografiju, ne bih te prepoznao.
3.
Izašao sam iz kuće. Ostavio sam moje telo da se i dalje nervira – ako moram da
delim stan i prijatelje sa njim, ne moram da trpim njegove besmislene
frustracije. Moje telo i ono što je sa njim obiluje dosadom, stalno se žali na
nešto, uvek mu nešto nedostaje – nervira me. Otišao sam do obližnjeg parka,
pored reke.
Sve
klupe su bile zauzete. Na jednoj je bila neka osoba, sama, sklupčana na ivici
klupe. Seo sam na drugi kraj. Odjednom shvatih da ti sediš izmedju te nepoznate
osobe i mene! Posmatrao sam te, ali to vazduh posmatra vazduh. Shvatio sam da ti
ne pripadaš onoj osobi sklučanoj na kraju klupe. Ti samo usamljeno posmatraš u
talase reke.
4.
Nisam mogao da pričam sa tobom, da ti se obratim, da te dodirnem, jer sam
ostavio telo kod kuće. Nisam mogao da vidim kako izgledaš; tvoje lice, kosu…,
jer i tvoje telo je ostavljeno negde. Samo sam duboko uranjao u tvoj oblak,
tvoju toplinu i sve više želeo da se mazim.
Dva
rečna galeba su sletela na našu klupu.
5.
Pričao sam ti, mada verujem da nisi u stanju da čuješ. Da bi se čuo zvuk
potrebno je telo, verovao sam, jer i ja tebe nisam čuo. Izmišljao sam tvoja
pitanja i odgovarao na njih.
Koliko imaš godina?
Pedest pet.,
odgovorio sam.
Da
li je to previše?
Da,
to je previše, da bi čovek bio voljen., mirno sam
zaključio.
To
je pošteno.
Onda
smo dugo ćutali. Ja ne znam koliko ti imaš godina. Imam utisak da sam mažen i
prepustio sam se tome. Bio sam zahvalan što ne odlaziš sa klupe i voleo sam te
više od vazduha kojeg udišem.
Dva
galeba su nas posmatrala; ja sam verovao da oni znaju moj nečujni govor.
6.
Stiglo je pismo. Moje telo je nestrpljivo otvaralo kovertu i našlo mnoštvo
fotografija unutra. Bilo je uzbudjeno, gotovo drhteći rukom je prelazilo preko
fotografija, misleći da si na njima ti.
Najzad i ja sam pogledao fotografije. Talas bistre lepote je prostrujao kroz
mene, oplemenjujući me, uzdižići moje biće i moja čula u stanje andjela. Zašao
sam u polje slika, predajući se sasvim. Tu je bila nečija toplina, nečije biće
je bilo tu; predivno, narkotično, plemenito.
Ali
to nisi ti. Bio sam ushićen, bio sam srećan jer znam da lažeš!
7.
Stizala su nova pisma sa novim fotografijama, na kojima je uvek bila neka druga
osoba. Jedino su reči pripadale tvome telu: izazovne, strastveno prljave i
sasvim uzbudjujuće za moje telo. Ono je verovalo u sve, zato što se zbog toga
osećalo uspaljenim, što mu je to davalo smisao, miris avanture i zov mladosti.
Svaki put sam znao da lažeš. Koliko vrsta tela ti
imaš? - Hoćeš da verujem da imaš
onoliko koliko ti hoćeš.
Šta
bih ja bez tvojih laži, kada moja duša živi od njih, moja sujeta se hrani njima,
moje telo se uzbudu od njih.
Srećan sam unapred zbog svih laži koje ćeš mi uputiti.
8.
Mogao sam da pitam:
Šta
ću ja tebi?
Šta
ćeš ti meni sada?
Ko
si ti?
Ko
sam ja?
Šta
ću ja uopšte ovde?
Ali
ne pitam, već te čuvam kao svoja najdragocenija zadovoljstva. Ponovo udišem
sećanja na tebe i u sebi slušam tvoje laži kako me napajaju.
Udišem vatru i galebove.
9.
Ili
je tvojim bićem zavladalo ludilo, ili ti je stalo do mene. Ako je ludilo, neka
je; meni to prija.
To
što šalješ tudje fotografije, znači da želiš mene da uzbudiš.; ti misliš da
tvoje telo izgleda lošije od fotografija tudjih tela.
Dakle, imam šanse, jer ti misliš da mene treba osvojiti!
Zahvalan sam tvojim lažima po hiljaditi put, jer one govore o nama; govore o
tebi, ali govore o meni.
10.
Ti
ćeš se neprestano truditi da me zavodiš lažima,
ja ću te uvek voleti kao što trava voli jutarnju rosu. Dva su ognja ovde jasna
kao naša dva galeba:
znam
da postoji neko kome je stalo do mene
znam
da postoji neko koga volim.
Meni
je to dovoljno.
Tags: post moderna proza, postmoderna proza, postmoderni pisac, prica, prica online, nova prica, savremena prica, fikcijska prica, prica nove fantastike, realisticna prica, ljubanva priča, nova ljubavna priča, ljubavna proza, postmoderna ljubavna proza, novi realizam, neorealizam, hiperrealizam, hyperrealisticna priča, neobarokna proza, neobarokna prica, neobarokna fikcija